U aprilu pedeset i sedme,
jer ga Maršal goniti ne htedne,
međ Srbima krenulo se planu,
da ustaškog unište Satanu.

Do Srba su dolazili glasi,
kleti Rim je krenuo da spasi,
sve ustaše, njih sedam hiljada.
Nečastivi čuva svoja stada.

Šizmom vođen, lično Papa Pije,
kroz pacovske kanale sakrije,
tunelima, diljem Vatikana
i međ njima lično i Satana.

Takav krvnik skriti se ne može,
nađoše ga, veliki si Bože!
po dojavi jednog đenerala,
Talijana, doveka mu hvala.

Argentino, pred Bogom si dužna…
Skri koljače Amerika južna,
al u Sudnjem Danu ti ćeš stati,
svako svoja zločinstva da plati.

Na kraj sveta krenula je družba,
mala družba za krvnika sudba,
brat Blagoje i Jakov Jovović
i sabrat im Milo Krivokapić.

Od sve braće izdan i ostavljen,
al od Boga nikad zaboravljen.
Tvrdoglavi Srbin sa kraj sveta,
cilju stiže, sve bliža mu meta.

…Palamore desetog aprila,
hita Blažo kao gorska vila.
Noć tišinu zaparaše hici
i krvnika i kletve i krici.

Slab revolver, al je volja jaka,
u Blagoja srpskoga junaka.
Zbi se kazna od sudbine data,
srpski David, đavljeg Golijata.

Ne zadrhta ruka sivog tića,
on ustreli Antu Pavelića,
Božjom rukom, osvetničkom vođen.
Krvnik pade s dva metka pogođen!

Jedan metak, za svu nejač Srpsku,
Jasenovac i Gradišku mrsku,
za sve jame, logore, stratišta…
Krv nevinih iz zemlje propišta.

Drugi metak, za kralj Aleksandra,
što ga ubi srbomrska banda.
Ustašija ubi sred Marselja
s Bugarima, kralj ujedinitelja.

Pir Hrvata u plač se pretvori.
Ustašija kletvama se ori.
Bog pomože Blagoju Srbinu,
od potere srećno domu minu.

Nije prošlo do mnogijeh dana,
krepa pseto od ljutijeh rana.
Podvižnu se simvol Srpskog bića
i potomak živog Obilića.

Slavte braćo celog Srpskog roda,
osvetnika stradalog naroda,
stare krvi, nepokornog soja,
Div Junaka, Jovović Blagoja!

Novi Sad
09.08.2016.

NAPIŠITE KOMENTAR

Unesite komentar!
Unesite ime