Ja sam tebi dašak vetra,
kaplja rose i zrak sunca,
sve pomalo…
I znam da ti nije stalo,
sve dok srce srećom kuca…
Nisam nešto naročito,
naočito i bukvalno…
ali mrva moje duše
u tvojoj je našla mesto
i prebiva u njoj, vešto…
Sve dok tvoj me pogled prati,
ja ću znati i ostati…
i to niko neće moći da isprati…
Vrlo važno.
Jer dok traje i postoji,
ko će toga da se boji?
Kad tvoj dah moj svet oboji…
nežno, strasno, ludo, snažno.

Srna

NAPIŠITE KOMENTAR

Unesite komentar!
Unesite ime